Uvod u Dijalog

Dijalog između Kosova i Srbije započet je 8. marta 2011. godine u Briselu, u Belgiji. U prvoj fazi procesa, Edita Tahiri je predvodila delegaciju Kosova, Borko Stefanović je predvodio delegaciju Srbije, a posrednik u dijalogu bio je Robert Kuper. Proces dijaloga je započet tehničkim pitanjima i temama, koje su imale za cilj unapređenje kvaliteta života građana Kosova i Srbije. Generalno, period od 2011. do 2013. obeležava period tehničkog dijaloga. Tokom ovog perioda je postignuto mnogo bitnih sporazuma: Sporazum o matičnim knjigama (2011.); Sporazum o katastru (2011.); Sporazum o slobodi kretanja (2011.); IBM sporazum (2011.); Sporazum o međusobnom priznavanju diploma (2011.); Sporazum o carinskim pečatima (2011.); Sporazum o regionalnom predstavljanju i saradnji (2012.); Sporazum o prikupljanju carinskih prihoda (2013.); Sporazum o telekomunikacijama (2013.); i Sporazum o energetici (2013.).

Priroda dijaloga se promenila 19. aprila 2013. kada je postignut Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa, između Kosova i Srbije. Od 2013. godine započet je proces političkog dijaloga i pregovori su prešli na najviše nivoe predstavnika Kosova i Srbije (predsednici i premijeri).

Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa često se naziva Briselskim sporazumom i služi kao okvirni sporazum za nekoliko osetljivih tema. Ovaj sporazum se bavio pitanjem Asocijacije/Zajednice opština sa srpskom većinom (ASO/ZSO), integracijom paralelnih pravosudnih organa, policije i civilne zaštite (u severnim opštinama) iz srpskog  u kosovski sistem i održavanjem lokalnih izbora u četiri opštine na severu, pod jurisdikcijom Kosova. (Leposavić, Severna Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok).

Ovaj sporazum otvorio je put za dalje pregovore i zaključivanje daljih sporazuma u ovim temama, kao što su: Opšti principi/glavni elementi ASO/ZSO (2015.), Integracija Civilne zaštite (2015.) i Sporazum o pravosuđu (2015.)

Tokom ovog perioda, uspešno su zaključeni dalji sporazumi o osetljivim temama, kao što su Sporazum o uklanjanju barikada i revitalizaciji mosta u Mitrovici (2014.) i Sporazum o razmeni oficira za vezu (2013.).

Pregovori su vođeni na tri nivoa: visokom političkom nivou, tehničkom nivou i nivou radne grupe. O nekim temama se više razgovaralo pre nego što su se materijalizovale u konkretnim sporazumima, dok se o drugim temama govorilo manje. Za neke teme bilo je teško postići konsenzus i/ili objediniti zajednički interes, na primer tema kulturnog nasleđa, finansijske transparentnosti ili pitanje nestalih osoba.

I danas neke informacije ne postoje, nedostaju podaci o svim održanim sastancima i samom procesu dijaloga. Za neke, ovo je znak nedostatka transparentnosti, dok drugi to jednostavno pripisuju prirodi samog procesa.

Za više, ovde