Ekonomska normalizacija

Nakon skoro 4-godišnje pauze, Kosovo i Srbija su 4. septembra 2020. godine sklopile Sporazum o ekonomskoj normalizaciji u Vašingtonu. Ovo je obeležilo novu dimenziju procesa kada su SAD preuzele vođstvo kao posrednik.

U skladu sa ovim Sporazumom, Kosovo i Srbija su se dogovorili o sprovođenju sporazuma o autoputu i pruzi između Beograda i Prištine, koji su potpisani 14. februara 2020. godine na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji.

Takođe su se dogovorile da sarađuju sa američkom Finansijskom korporacijom SAD za međunarodni razvoj (američka razvojna banka) i EKSIM-om (zvanična američka izvozna kreditna agencija) na memorandumima o saglasnosti radi ostvarivanja sledećeg:

• Autoput mira;
• Železnička veza između Prištine i Merdara;
• Železnička veza između Niša i Prištine;
• Obezbeđivanje sredstava za finansiranje zajmova potrebnih za mala i srednja preduzeća;
• Dodatni bilateralni projekti; i
• Stalno međunarodno prisustvo (Finansijska korporacija SAD za međunarodni razvoj) u Srbiji.

I Kosovo i Srbija su se složile da:

• pristupe „mini-Šengen zoni“, ekonomska zona između Srbije, Albanije, Severne Makedonije i Kosova, koja je proglašena kao plan u oktobru 2019. godine. Ovim se poziva na slobodno kretanje robe, usluga, ljudi i kapitala među ovim zemljama.
• sarađuju sa Ministarstvom energetike SAD (i drugim odgovarajućim telima američke vlade) na izradi studije izvodljivosti za potrebe deljenja jezera Gazivode/Ujmani, kao pouzdanog izvora snabdevanja vodom i energijom.
• diversifikuju svoje snabdevanje energijom; i
• maksimalizuju napore na lociranju i identifikaciji ostataka nestalih osoba, kao i pronađu dugoročna rešenja za izbeglice i interno raseljene osobe.

Kao deo dogovora, Kosovo je pristalo da primeni jednogodišnji moratorijum na podnošenje novih zahteva za članstvo u međunarodnim organizacijama, dok je Srbija pristala na jednogodišnji moratorijum na svoju kampanju za povlačenje priznanja i uzdrži od formalnog ili neformalnog zahteva bilo kojoj naciji ili međunarodnoj organizaciji da ne prizna Kosovo kao nezavisnu državu.

Dve klauzule ovog sporazuma su međutim bile samo obnavljanje prethodnih obaveza:

• Uzajamno priznavanje diploma i profesionalnih sertifikata, koje je prvobitno potpisano u 2011. kao deo sporazuma o uzajamnom priznavanju diploma.
• Otvaranje i upravljanje zajedničkim prelazom Merdare, koje je prvobitno potpisano u 2011. kao deo sporazuma o integrisanom upravljanju granicama.

Potreba za obnavljanjem ovih obaveza je proistekla iz njihovog nesprovođenja. Znači, izgradnja zajedničkog prelaza Merdare je završena u skladu sa sporazumom o IBM i planom implementacije, međutim Srbija je odbijala da koristi novi prelaz.

Nakon potpisivanja Vašingtonskog sporazuma, Srbija se je složila da premesti svoje osoblje na zajednički prelaz na Merdaru, odnosno u oktobru 2020. godine.

Takozvani „Vašingtonski sporazum“ je posvećen ekonomskoj normalizaciji, ali, pored toga, određeni stavovi su privukli pažnju svih koji su uvideli da isti u stvari spadaju van domena ekonomskih odnosa između dve zemlje.

Vezano sa tim, strane su se dogovorile:

• Da u svojoj mrežnoj infrastrukturi zabrane upotrebu 5G opreme koja dolazi od nepouzdanih dobavljača.
• Da povećaju kontrolu avionskih putnika, razmenu informacija između sebe i posvete se unapređenju tehnologije radi borbe protiv nedozvoljenih aktivnosti.
• Da štite i promovišu slobodu veroispovesti, uključujući obnavljanje međuverske komunikacije, zaštitu verskih objekata i sprovođenje sudskih odluka koje se odnose na Srpsku pravoslavnu crkvu i nastavak restitucije jevrejske imovine žrtava holokausta bez naslednika.
• Da rade na tome da u 69 zemalja u kojima je homoseksualnost kažnjiva dođe do njene dekriminalizacije. i
• Da Hezbolah u njegovoj celini označe kao terorističku organizaciju i da u potpunosti sprovedu mere za ograničavanje poslovanja i finansijskih aktivnosti Hezbolaha. Hezbolah je grupa koja je formirana 1982. godine kao odgovor na izraelsku invaziju Libana. Listirana je kao teroristička organizacija od strane vlada Sjedinjenih Država, Kanade i Izraela.

Kosovo i Srbija nisu potpisale isti tekst. Poslednja klauzula sporazuma je prilagođena za svaku od njih zasebno.

Izrael je zvanično priznao Kosovo u februaru 2021. godine, a samo nakon mesec dana (14. marta 2021. godine) Kosovo je otvorilo svoju ambasadu u Jerusalimu.