Srpska politička zagonetka u 2022 – bez briselskog dijaloga na vidiku

28. aprila 2022. godine

Uobičajeno je reći da unutrašnja politička dinamika utiče na dijalog između Srbije i Kosova i izglede da isti donese rezultate. Ovo je dodatno pojačano konstituisanjem druge Kurtijeve vlade čija je politika „dijalog nije na mojoj listi prioriteta“ izazvala stagnaciju ovog procesa u prethodnom periodu. Pored toga, njegovi napori da pridobije (ili održi) javnu podršku kroz radnje koje se graniče skoro sa opresijom
prema srpskom stanovništvu i zatvaranje očiju na etnički zasnovanim delima protiv Srba, dodatno su doprineli impotenciji briselskog dijaloga.
Međutim, usredsredimo se na srpski politički milje i kako može uticati na dijalog, bez obzira na radnje Prištine. Ako za ciljeve ove diskusije izolujemo politiku u Beogradu, možemo primetiti trendove koji su u velikoj meri nepovoljni za proces dijaloga.

Opadanje Vučićeve moći

Donedavno je Vučić bio dovoljno snažan da potpiše i primeni dil sa Kosovom. Situacija se je dramatično promenila nakon prvog dela 2021. kada je njegova sposobnost da utiče na srpsku javnost dramatično opala nakon što nije uspeo da utiče na tri glavna pitanja u Srbiji: prvo, pored njegovih kampanji, samo polovina srpskog stanovništva se je vakcinisala protiv Covid-a; drugo, njegova podrška vađenju litijuma u Srbiji (i projektu Rio Tinto) je okončana njegovim spektakularnim gubitkom od ljutih građana koji su nedeljama blokirali čitavu zemlju; i poslednje, izlaz na ustavni referendum (on i njegova Vlada su predložili izmene) je bio oko 30%, što je bio veliki udarac za nekoga koji je s ponosom spominjao makedonski referendum u ime promena. „Zamislite da ja pozovem ljude da izađu na referendum i na kraju imamo izlaznost od samo 25% ili 35%… to je nemoguće“.

Rat u Ukrajini

Zahvaljujući se skoro pa neograničenim resursima kojima raspolažu za izbornu kampanju, Vučić i njegova ekipa su uspeli da umanje iznenadnu promenu političkog diskursa u Srbiji kada je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu. To mu je pomoglo da izbegne političke posledice na izborni dan, ali je njegov brod i dalje veoma daleko od sigurne luke. Pod velikim je pritiskom da uvođenjem sankcija rasporedi Srbiju protiv Rusije i izgleda da će to morati da uradi veoma brzo, iako mu je dat „grejs period“ do okončanja izbora.
Ukrajinska kriza je nadvladala mnoga globalna pitanja, a isto se je desilo i sa pitanjem Srbije i Kosova na regionalnom nivou. Pitanje ruskog uticaja u regionu je ponovo najveći prioritet zapadnih sila i kao takvo očekujemo da vidimo da ovo pitanje prevladava regionalnim diskursom tokom sledećeg perioda, a posebno u vezi spoljnopolitičkih odnosa Srbije. Rekao bih da čak možemo očekivati još više koncesija za Vučića kada (a ne ako) uvede sankcije Rusiji, dajući mu svež prostor da se ne angažuje na rešavanju kosovskog pitanja i zaključi proces dijaloga.

Izbori 2022.

Izbori 3. aprila su Srbiji doneli novo političko okruženje i još više smanjili Vučićevu moć iako može da izgleda kao čista pobeda za nekoga ko ne prati srpsku politiku izbliza. Vučić je nadmoćno dobio predsedničke izbore, dok je njegova stranka dobila 120 poslaničkih mesta (126 je većina). Ovo je veliki udarac za njegovu sposobnost za sprovođenje političkih odluka jer po prvi put nakon 2014. on ne kontroliše većinu i zavisi od koalicionih partnera (a postojeći izbor potencijalnih partnera su većinom pro-ruski i snažno su protiv uvođenja sankcija Rusiji). Postoji mogućnost da vidimo političku blokadu u Srbiji i čak i nove prevremene izbore u periodu od 12 meseci. Potrebno je mnogo više stranica teksta kako bi se detaljno objasnila ova pozicija, ali, ukratko rečeno, Vučićeva trenutna pozicija je veoma slaba za bilo kakvu tešku političku odluku, bilo u vezi Rusije ili Kosova. Zbog toga mislim da je u suštini nemoguće da se oba ova pitanja reše paralelno u istoj godini, a posebno zato što oba nose rizike koji bi mogli značajno da oštete njegovu moć do te mere da je više nema. Ova tri trenda i događaja su međusobno
ovezana i zajedno su dovoljno snažna da u potpunosti istisnu kosovsko pitanje sa vidika donosioca(laca) odluka u Srbiji. Čak i ako ne bude skrajnuto tokom sledeće godinu ili dve, (opet) će postati pitanje koje je preteško za rešavanje za bilo kog političkog aktera u Srbiji,
bez jasnih izgleda kada ćemo imati snažan politički mandat u nečijim rukama da se efikasno pozabavi istim.

Ovaj op-ed je u originalu napisan na engleskom.

Op-ed je podržala Ambasada Kraljevine Norveške u Prištini. Mišljenja pripadaju autoru i ni na koji način ne odražavaju stavove Balkanske grupe za istraživanje politika niti donatora.