Obrazovanje – idealno za međuetničku integraciju

09 gusht 2021

Dijalog bi trebao da se odvija iz pragmatičkh ciljeva, a ne ekstremističkih. Odvraćanje pažnje u dijalogu je prebacilo na periferiju sve što je od interesa za građane, potčinjavajući ih interesima politike.

Glavna beneficija uspešnog dijaloga bi pre svega trebala da bude za građane, tj. poboljšanje njihove svakodnevice u odnosu na ranije. U dijalogu, korist za mlade treba da budu bolje obrazovanje i bolja privreda koja omogućava bolju karijeru i bolji život. Ekonomska migracija je odgovor mladih na ignorisanje.

Zbog neuključivanja u dijalog ili nesprovođenja sporazuma dijaloga je postignuto veoma malo, posebno u obrazovanju. Neidentifikovanje smetnji u sprovođenju sporazuma, a iznad svega sam politički status dijaloga, godinama je onemogućavao bilo kakvu međudržavnu korist iz ovih „sporazuma“, a ni za građane. Beskorisna debata o dijalogu je jedino što je predstavljeno građanima.

Udaljavanje mladih od političkih tema je činjenica. Mladi se stalno udaljavaju od proceduralnih i sistemskih političkih tema, ali su više nego zainteresovani za brze beneficije i poboljšanje njihovog života i života društva.

Obrazovanje ne predstavlja nerešiv problem za dijalog, već naprotiv odličnu mogućnost za uspeh. Na kraju krajeva, eventualni sporazum može odmah administrativno da reši dugo prisutne probleme, međutim kod obrazovanja uticaj prevazilazi sam dijalog – predstavlja idealnu mogućnost za brzu međuetničku integraciju.

Katalizator međuetničke integracije treba da bude obrazovanje, i to ne samo u kroz bolje obrazovanje i bolju emancipaciju, već i ekosistem za komunikaciju i saradnju. O ovome se može razgovarati, odnosno kako postići navedeno u podeljenom obrazovnom sistemu koji postoji danas?!

Velika radoznalost obe zajednice kako bi više upoznali jedni druge, o kulturi, jeziku i mnogim drugim stvarima, ova radoznalost o nepoznatom u određenom trenutku postaje razgovor, diskusija i druženje – podrška za ovu interakciju treba da postoji u obliku podsticaja, kako bi se prešlo u novu normalnost tokom sledećih godina.

Za mnoge mlade institucija škole i univerziteta predstavljaju sigurnu sredinu, često iz raznih razloga od ograničenja u lokalnoj zajednici, gde mladi mogu pronaći sebe mnogo lakše nego u međuetničkoj retorici iz politike televizije – dakle u jednom trenutku ovim mladima je pružena mogućnost da imaju glas i da diskutuju sa vršnjacima na ravnopravnom intelektualnom nivou i nivou razmišljanja.

Sredine poput ove podstiču mlade na odražaj. Ova integracija kroz obrazovni sistem za proizvod ima takođe i socijalnu i ekonomsku integraciju. Onim mladima koji se osećaju lagodnije sa njihovim međuetničkim vršnjacima tokom studija će biti prihvatljivo da posluju sa istima i u budućnosti, a iznad svega u poštovanju i otvorenoj međuetničkoj komunikaciji.

Ova formula ne predstavlja novinu, već podsećanje na mogućnosti. Mnogobrojni primeri dobre saradnje mladih u školama i na univerzitetima su indikator mogućnosti uspeha, bez buke, ali i kao nešto novo i prirodno. Na kraju krajeva, mi ne možemo da nametnemo integraciju, ali možemo da stvorimo mladima mogućnost za saradnju. A svest potonjih o koristima iz otvorene međuetničke komunikacije je stalno u porastu. Razne scene razmena, stipendija i grantova podstiču na integraciju, ali ne koliko bi uspela jedna mlada osoba za koju je međuetnička komunikacija normalan deo njihovog obrazovanja.

Aktivizacija građana na međuetničkoj integraciji je aktivizacija mladih na integraciju. Proizvodi dijaloga mogu biti drukčiji, ali drukčiji treba biti i život nakon dijaloga.

Ovaj članak je originalno napisan na albanskom jeziku.

Ovaj članak finansira Ambasada Kraljevine Norveške u Prištini. Izneti stavovi odražavaju stavove autora i ne odražavaju stavove Balkanske grupe i donatora.