Dijalog – sredstvo za povećanje regionalne ekonomske saradnje

Sytrime Dervisholli

Od 2003. godine trgovina između zemalja Zapadnog Balkana je formalizovana preko bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini, počev od prvog bilateralnog sporazuma o slobodnoj trgovini (SST) zaključenog između Kosova i Albanije jula 2003. godine, nakon čega je usledilo potpisivanje sporazuma sa preostalim zemljama u okviru zapadno-balkanske šestorke (ZB6), kao što su Severna Makedonija i Crna Gora. Međutim, bilateralni SST nije potpisan sa Srbijom i Bosnom i Hercegovinom zbog spornih političkih pitanja.

Nakon uspešne trgovinske saradnje sa potpisnicama sporazuma, dana 19. decembra 2006. godine ZB6 i Moldavija su zaključili Sporazum o izmeni i proširenju Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi – CEFTA 2006. Glavni ciljevi ovog sveobuhvatnog Sporazuma su, između ostalog, proširenje trgovine robama i uslugama i podsticanje investicija putem pravičnih, stabilnih i predvidivih pravila, eliminisanje prepreka za trgovinu između potpisnica, pružanje adekvatne zaštite intelektualnih prava u skladu sa međunarodnim standardima i usklađivanje odredaba o modernim pitanjima trgovinske politike, kao što su pravila o konkurenciji i državnoj pomoći.

Regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi su ključni elementi procesa pristupanja EU za sve zemlje Zapadnog Balkana i za privlačenje stranih direktnih ulaganja. Preko dublje integracije u regionu Zapadnog Balkana, zemlje će povećati veličinu svog tržišta, poboljšati kvalitet usluga i pomoći će da se privuku strana direktna ulaganja.

Uprkos izvesnom uspehu na početku, kao što je Briselski sporazum iz 2013. godine, dijalog između Kosova i Srbije uz posredovanje EU je prekinut. Dijalog je nastavljen 2020. godine kada su između delegacija održana tri sastanka na tehničkom nivou o ekonomskoj saradnji. Ostaje, ipak, da se vidi da li će biti održani drugi sastanci o ekonomskoj saradnji, imajući u vidu da Kosovo ima novu vladu.

Što se tiče slobodnog kretanja, vredno je napomenuti priču o uspehu koja se desila na početku situacije sa pandemijom 2020. godine. Zemlje CEFTA-e su uz podršku Sekretarijata CEFTA-e, Sekretarijata Transportne zajednice i Saveta za regionalnu saradnju osnovale takozvani „zeleni koridor“ radi olakšanja prevoza i trgovine robom tokom perioda pandemije Kovid-19, određivanjem ograničenog broja graničnih prelaza koji će funkcionisati u svim okolnostima. „Zeleni koridor“ je počeo da funkcioniše 13. aprila 2020. godine 24 časa dnevno, sedam dana u nedelji. Glavna svrha „Zelenog koridora“ je trgovina robom bez prepreka, naročito najvažnijom robom kao što su: snabdevanje hranom, domaće životinje, hemikalije i osnovna medicinska sredstva i oprema. Uprkos određenim manjim izazovima između Kosova i Srbije na početku realizacije „Zelenog koridora“, inicijativa se na kraju pokazala kao uspešna. Ovo je takođe dobar primer koji može da se u uzme obzir za buduće regionalne inicijative.

Ekonomske reforme su glavni sastojak procesa pristupanja EU. Ispunjavanje ekonomskih kriterijuma je ključni uslov za članstvo u EU, kako je utvrđeno kriterijumima iz Kopenhagena. Međutim, ekonomske reforme, iako neophodne, nisu dovoljne da se garantuje odgovarajuće funkcionisanje tržišne ekonomije. Tesna veza između tržišne i reforme uprave je dobro razrađena u literaturi. Reforme se mogu realizovati uspešnije ukoliko se ostvari dobar balans između transponovanja pravne tekovine EU i institucionalne nadgradnje.

Postoji, međutim, osnovni uslov koji treba da se ostvari da bi se produbila regionalna integracija i povećala regionalna ekonomska saradnja. Otvorena politička pitanja između Kosova i Srbije koja su se ozbiljno zaverila protiv napora za regionalnu integraciju trebalo bi da se reše što hitnije kao neophodni uslov za EU i kako bi druge inicijative bile uspešne. Ukoliko ne dođe do napretka na političkom planu u regionu, sigurno će se pojaviti nebrojene prepreke koje će ometati napredovanje ka očekivanim rezultatima iz postojećih inicijativa i inicijativa koje bi mogle da se dese u budućnosti.

Samim tim je u trenutnoj situaciji neophodno politički realno rešenje. Svako rešenje nametnuto od spolja, koje neće promeniti pravnu situaciju, koristiće više Srbiji nego Kosovu. Srbija može da iskoristi svaki pokušaj od spolja za maksimalno povećanje svoje prednosti u regionu.

Kao rezultat toga, politička rešenja mogu biti samo postepena i mogu slediti ekonomsko povezivanje šireg regiona Jugoistočne Evrope.

Ovaj članak je originalno napisan na engleskom jeziku.