Na 9. godišnjicu Prvog sporazuma o principima koji regulišu normalizaciju odnosa izgleda da je i dalje veoma daleko drugi i konačni sporazum između Kosova i Srbije

27 april 2022

19. aprila ove godine će se navršiti 9 godina otkako su Kosovo i Srbija sklopili sporazum, takozvani Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa. Ovaj sporazum, koji je sklopljen 2013, bio je jedan od najvažnijih sporazuma u procesu dijaloga koji je započeo 8. marta 2011.

Nakon 11 godina od početka ovog procesa i 9 od sklapanja ovog sporazuma ne izgleda da su Kosovo i Srbija blizu konačnog sporazuma kojim bi se zaključio dijalog i sporovi između dve zemlje. Proces trenutno stoji nad više od 35 dokumenata sporazuma, većina kojih nije u potpunosti provedena u delo. Dok umesto da proces napreduje ka diskusiji o elementima konačnog sporazuma, dijalog se je vratio na teme kao što su registarske tablice vozila, tema koja je deo sporazuma o slobodi kretanja, a koji je prvo sklopljen 2011. godine. Nakon uvođenja reciprociteta od strane Kosova za registarske tablice u septembru prošle godine i otpora Srbije u vezi ove odluke, strane su ponovo započele razgovore o ovoj temi, a uz posredovanje Evropske unije. Iako je određen rok od 6 meseci za sklapanje novog sporazuma do istog još nije došlo iako je ovaj rok istekao.

Pitanje registarskih tablica, koje se direktno dotiče građana, kao i druga pitanja slične prirode, poput priznavanja diploma, u kojem i dalje ima puno izazova u primeni, dokazuju da je dijalog odstupio od početnog cilja zbog kojeg je pokrenut. Rezolucijom Skupštine Ujedinjenih nacija iz 2010, na osnovu koje je pokrenut dijalog između Kosova i Srbije, je utvrđeno da će ovaj dijalog između ostalog poboljšati život građana, podstaći saradnju i napredovanje obe zemlje na putu ka Evropskoj uniji.

Ni sporazum o slobodi kretanja iz 2011, a ni drugi sporazum iz 2016. o istom pitanju nisu poboljšali život građana. U stvari, samo su otežali njihov život. Na osnovu ovih sporazuma građani koji pređu granicu između ove dve zemlje trebaju da čekaju na granične procedure između prelaza Kosova i Srbije, kao što su izdavanje identifikacionog dokumenta sa strane Srbije i modalitete zamene registarskih tablica ili, sada,
ostavljanjem etiketa na tablice.

Ali, kako će se poboljšati život građana novim sporazumom o slobodi kretanja/registarskim tablicama, ukoliko se isti sklopi, to tek ostaje da se vidi. Dok je i dalje nejasno da li će strane nastavit da diskutuju o elementima konačnog sporazuma. Zato što je javnost u ovom procesu uvek bila veoma malo informisana o tome šta se dešava, dok nisu stavljeni pred svršen čin, kao što je bio neki novi dogovor ili tekst sporazuma koji je objavljen tek nakon što je sklopljen.

Kako god bilo, čak iako razgovori o elementima ovog sporazuma započnu uskoro, ima toliko puno pitanja u tim elementima u kojima se moraju dogovoriti Kosovo i Srbija kako bi se došlo do konačnog sporazuma između dve zemlje; pitanja koja su još složenija od registarskih tablica. Imajući u vidu dešavanja o potonjem, teško je za očekivati da će razgovori i dogovori o elementima konačnog sporazuma odvijati uskoro. Zbog toga izgleda da je postizanje konačnog sporazuma između dve zemlje veoma daleko.

Ni atmosfera između dve zemlje ne doprinosi približavanju konačnom sporazumu. Jezik koji se koristi i destruktivne radnje kontinuirano tokom procesa dijaloga su još više antagonizovale strane.

Nedavno je kosovska granična policija napadnuta nekoliko puta zaredom teškim sredstvima na graničnom prelazu između Kosova i Srbije, dok su kosovske institucije za ove radnje prozvale Srbiju kao odgovornu. Ironično, ovo se dešava upravo na 9. godišnjicu sklapanja Prvog sporazuma o
principima koji regulišu normalizaciju odnosa. U to vreme je bilo malo onih koji bi mogli da zamisle da će i nakon 9 godina Kosovo i Srbija biti na istoj tački u uzajamnim odnosima ili možda čak i pogoršavajući ih. Malo njih je moglo da zamisli da dijalog između dve zemlje neće biti okončan konačnim sporazumom čak ni nakon više od decenije od pokretanja ovog procesa u martu 2011.

Možda ova dva meseca sa odgovarajućim godišnjicama trebaju da posluže kao trenutak za reflektovanje strana kako bi se na konstruktivan način uključile u dijalog, izbegavajući diskurs i radnje koje još više udaljavaju obe zemlje od konačnog sporazuma. Svrha u ovom slučaju treba da bude da istinski posluži poboljšanju života građana i napredovanju ka evropskim integracijama. U suprotnom, obe države će krenuti putem nove decenije dijaloga, čineći ovaj proces preprekom za život građana i preprekom na njihovom putu ka Evropskoj uniji.

Ovaj članak je originalno napisan na engleskom jeziku.

Ovaj članak finansira Ambasada Kraljevine Norveške u Prištini. Izneti stavovi odražavaju stavove autora i ne odražavaju stavove Balkanske grupe i donatora.