Sloboda Kretanja

2. jula 2011. postignut je Sporazum o slobodi kretanja, između Srbije i Kosova. Shodno tome, stranke su postigle neke privremene dogovore o međusobnom prihvatanju dokumenata, osiguranja vozila i tablica.

Inicijalno, strane su se dogovorile da:

• Građani mogu da pređu granicu/ prelaz samo sa ličnom kartom i pisanim dokumentom za ‘ulazak/izlazak’ koji se izdaje na prelazima;
• Za potrebe putovanja na drugu teritoriju, svaka strana mora da kupuje prekogranično osiguranje za vozilo (koje košta nešto više od 100 evra mesečno za Srbiju, i 80 evra za Kosovo). Ovo iz razloga što Kosovo, za razliku od Srbije, nije deo Sistema zelene karte.
• Obe strane će međusobno prihvatiti vozačke dozvole druge strane;
• RKS tablice moraju biti zamenjene privremenim registarskim tablicama prilikom ulaska u Srbiju, a važenje KS tablica je produženo na početni period od pet godina.

Sporazum iz 2011. je predvideo otvaranje dve tranzitne tačke iz Srbije za treće zemlje,  za građane Kosova, jedan između Srbije i Mađarske (Horgoš – Röszke) i jedan između Srbije i Hrvatske (Batrovci-Bajakovo). Strane su se 2014. godine dogovorile da dalje prošire Sporazum o slobodi kretanja na još šest tranzitnih tačaka. Ovo je uključivalo dva aerodroma u Srbiji (Beograd i Niš) i još četiri tranzita, Šid-Tovarnik, između Srbije i Hrvatske; Kelebia-Tompa, između Srbije i Mađarske; Preševo-Tabanovce, između Srbije i Severne Makedonije; i Gradinje-Kalotina, između Srbije i Bugarske.

Pre ovog sporazuma, odnosno od 2008. godine, građanima Kosova nije bilo dozvoljeno da putuju u/kroz Srbiju ukoliko nisu imali srpsku ili UNMIK ličnu kartu odnosno pasoš. Takođe, nisu mogli da uđu na teritoriju Srbije sa RKS registarskim tablicama. Umesto toga, morali su da kupuju trodnevne probne tablice i 15-dnevno osiguranje za vozilo. Slično tome, i Srbi iz severnih opština na Kosovu bili su suočeni sa brojnim preprekama prilikom putovanja na južnu stranu, u nedostatku kosovskih dokumenata.

Postizanje ovog sporazuma predstavlja veliki uspeh za obe strane jer je doprineo normalizaciji odnosa među njima. Međutim, u početku je bilo teško sprovesti ovaj sporazum. Istog meseca kada su stranke postigle sporazum, na severu Kosova je eskalirala situacija pokušajem Kosovske policije da uspostavi kontrolu nad prelazima Brnjak i Jarinje.

Do novembra 2011. godine, stranke su potpisale operativne zaključke, izražavajući svoju posvećenost poboljšanju situacije.

Sporazum je, do sada, ostvario i mnoge pogodnosti:

• Povećan je broj putnika i vozila sa Kosova koji se kreću kroz Srbiju (Od 2011. do 2012. broj je povećan za preko 100,000).
• Postalo je jeftinije i bliže putovati iz evropskih zemalja i u evropske zemlje – što je posebno značajno za dijasporu; Oni sada ne moraju da koriste druge puteve koji su skuplji i duži, već mogu putovati kroz Srbiju.  Na primer, za putovanje od Kosova (Priština) do Nemačke (Berlin) preko Srbije, udaljenost je 1747 km, dok je preko Albanije 2075km, a preko Hrvatske i Crne Gore 2168km, plus troškovi trajekta u slučaju Albanije. Prema zvaničnim statistikama, od 2011. do 2018. godine, došlo je do enormnog povećanja broja ljudi i automobila koji koriste tranzitnu rutu preko Srbije.

• Uspostavljen je red kada su u pitanju registarske tablice u severnim opštinama jer su postepeno izbacivane iz opticaja srpske tablice. Oko 8000 kosovskih Srba je uzelo kosovske tablice.
• Većina Srba sa severa je predala zahteve za dobijanje kosovskih dokumenata – ličnih karti i vozačkih dozvola; Procene pokazuju da do 2019. godine oko 87,20% stanovnika na severu ima kosovske lične karte.
• Integracija Srba sa severa je olakšana i povećan je broj kontakata između Srba i Albanaca, pošto su Srbi iz severnih opština počeli češće da putuju na jug Kosova, zbog posla i trgovine.

Ali neke prepreke i dalje postoje:

• Srbija i dalje ne priznaje RKS tablice. Građani Kosova moraju da ih menjaju privremenim tablicama; što iziskuje novac i vreme; (najmanje 30 minuta trajanja procedure) i novac (svaka privremena tablica se plaća).
• Izdavanje ulazno-izlaznih dokumenata za građane Kosova, što Srbija primenjuje od početka, stvara nepotrebne redove čekanja; jedino poboljšanje za sve ovo vreme je obrazac produžene važnosti od 15 do 60 dana.
• I ometanje slobode kretanja iz različitih razloga. Na primer, Srbija ne dozvoljava državljanima trećih država da sa Kosova uđu na njenu teritoriju.
• Stare srpske tablice se i dalje mogu videti na severu Kosova (KM, PR, PZ);

25. juna 2015. godine, Srbija i Kosovo su se, uz pomoć Saveta biroa, dogovorile o uzajamnom priznavanju osiguranja vozila. Primena ovog sporazuma započela je 12. avgusta 2015. Od tada, vozači automobila registrovanih na Kosovu moraju da dodaju Srbiju u svoj plan osiguranja gde god kupe osiguranje za Kosovo.

Godinu dana kasnije, 14. septembra 2016. godine, Kosovo i Srbija su se dogovorili o korišćenju nalepnica preko registarskih tablica RKS i SRB, prekrivajući na taj način oznake na registracionim tablicama svojih vozila prilikom međusobnog ulaska na teritoriju. Ovu meru bi jednako koristile obe strane, i ona bi umnogome doprinela smanjenju redova čekanja prilikom ulaska u Srbiju (za građane Kosova koji imaju RKS tablice), međutim, ova mera se ne primenjuje. Kosovo i Srbija su se takođe dogovorili da se produži važenje KS tablica na period od pet godina.

Iako se danas građani u principu mogu slobodno kretati, potpuna normalizacija u ovoj oblasti izostaje. Mnogi Albanci i dalje oklevaju da putuju u i kroz Srbiju, kao što se i mnogi Srbi ne osećaju prijatno da putuju kroz Kosovo.

Sporazumi za PDF