Poverenje u stvarnost

Maj 2021

Dijalog bi trebao da dovede do izgradnje poverenja da je sporazum između Kosova i Srbije nešto korisno za budućnost. A ne da stvori osećaj političke prevare. Albanci, kao i mnogi Srbi, misle isto o mnogim stvarima, ali ne poznaju jedni-druge i zbog toga se pojavljuje sumnjičav pristup

„Bravo“, naglas su rekli jedno drugom jedan mladić i jedna devojka iz Niša kada sam objašnjavao predrasude sa obe strane, Kosova i Srbije. Bila im je potrebna pozitivna potvrda o njihovom gradu. Razlog je bio taj što sam spomenuo činjenicu da na Kosovu postoji mnogo predrasuda prema određenim delovima Srbije zbog nepoznavanja tih mesta. Preko puta mene je sedela grupa studenata političkih nauka sa Kosova i iz Srbije. Ispričao sam im kako smo prvi put kada smo išli na jedan događaj u Srbiji iz Prištine, putovali uz policijsku pratnju.

Primer za studente u percepciji stvarnosti je sledeći: na Kosovu postoje predrasude prema južnim srpskim gradovima, kao što su Niš, Leskovac ili nego drugo mesto poput Prokuplja, Kraljeva ili Kruševca. Razlog: bliže su Kosovu i veći su nacionalisti. Prvo su srpski studenti bili iznenađeni novom informacijom za njih. Međutim, u mnogim slučajevima je suprotno i u mojim beskonačnim profesionalnim i ličnim tumaranjima imao sam priliku da budem u mnogim kućama u ovim gradovima i mnogi bi se iznenadili stavovima ljudi iz ovih mesta. Primer Niš, za kojim mislim da po veličini može biti malo manji od Prištine, treći grad posle Novog Sada. Ima prelepi korzo sa prodavnicama i trgovačkim centrima koji se nastavlja sve do starog dela grada koji još više ulepšavaju mali kafići kroz mešavinu tradicionalne i savremene ponude, ali koja je odavno popločana kaldrmom. U ovom gradu postoje mnoge istorije i priče. Velika grupa novinara ovog grada učestvuje na istim događajima kao i ja. To su uvek konstruktivni ljudi od pomoći za razne kolege, čak i Albance, kada god postoji potreba. Kao i mi za njih. Niš je na neki način centar dopisnika i za srpske medije, kao i za neke od stranih medija, francuskih, nemačkih, turskih agencija, iz Dohe i regiona. Mnogi od njih izveštavaju o dešavanjima i pričama sa juga Srbije, ponekada sa Kosova, Severne Makedonije i Preševske doline. Često mi se dešavalo da me ljudi pitaju o životu na Kosovu, oni koji ne znaju o tome. Ponekada ti ne daju da platiš kafu uz potpuno insistiranje samo zato što si albanski novinar. Njima je Kosovo blizu, ali ne razmišljaju puno o tome da odu do Prištine. Svakako da ti odmah predlože najbolji burek u Antonovoj pekari, kod starog Albanca tu.

Predrasude i stvorene političke tenzije drže dve stvarnosti daleko jednu od druge. Na primer, u Srbiji mediji veoma retko prave priče sa kosovskim građanima, bilo to na ulici ili neka druga nepolitička priča. Na Kosovu, za veliki deo srpskih medija ne postoji ništa drugo osim politike. Isto važi i za drugu stranu. Isto kao što Albanci veruju da Leskovac može biti „više nacionalistički“ od preostalog dela ili kao što deo Srba veruje da su oni u Albaniji bolji od ovih na Kosovu ili kao što deo ljudi na Kosovu veruje da je „Beograd metropola“ i nije kao ostatak Srbije. Politički diskurs zasnovan na nedostatku ličnih kontakata stvara potpunu paniku, dezorijentaciju, čak i decenijama posle rata, kod ljudi koji pate od istih posledica nerešene prošlosti i poricanja. A svakako da je teško doći do ponovnog pomirenja u trenutku nedostatka empatije, spremnosti da slušate.

Kao što mnogi Srbi veruju da je u Prištini, Peći ili Prizrenu opasno po njih, bez obzira koliko liberalni mogli biti, Kosovo je za mnoge Srbe crna rupa informacija i dubokog ustručavanja koje prevazilazi činjenice. Isto tako i mnoge Albance uhvati opravdana panika kada razmišljaju o Srbiji. Ovi situaciju stvara i drži živom politika i nedostatak strategije dijaloga koji zaboravlja deo mnogodimenzionalnih razmena koje treba preduzeti kako bi se došlo do poverenja. Kada u celom društvu bude postojalo poverenje u verodostojnost procesa, onda će se s poverenjem moći govoriti o prošlosti ne zalazeći u procese negiranja, moći će se govoriti o budućnosti, o stvarnosti i na kraju o razvoju. Studenti izgleda da su puni entuzijazma, i kao i ovo dvoje iz Niša, njima je važno da se čuje da njihov grad nije zatvoren grad i bez raznolikosti jer ne žele da stoje iza nacionalizma. Dijalog i konačni sporazum između Kosova i Srbije trebaju doneti nov početak. Ne zbog bratstva i jedinstva već zbog izgubljene energije za razvoj. Narodi istorijski opraštaju jedni-drugima, međutim prošlost je pokazala da poricanje nije dobro sredstvo za izgradnju poverenja. Kosovo i Srbija mogu da grade pruge, autoputeve, uspostave avio-linije, povećaju privrednu razmenu i sklope sporazum. Međutim, poverenje je glavna infrastruktura uspeha svakog političkog pokušaja da dođe do ponovnog pomirenja.

Ovaj članak je originalno napisan na albanskom jeziku.

Ovaj članak finansira Ambasada Kraljevine Norveške u Prištini. Izneti stavovi odražavaju stavove autora i ne odražavaju stavove Balkanske grupe i donatora.