Dijalog Kosova i Srbije o „normalizaciji odnosa“ ili „međusobnom priznanju“? Pristup EU i elementi pravno obavezujućeg sporazuma između strana

01. novembar 2021

U kontekstu pravno obavezujućeg sporazuma između Kosova i Srbije, koja je suština normalizacije odnosa ili sveobuhvatne normalizacije i zašto je EU naziva tim imenom? Bez obzira na statusno neutralni stav EU prema Kosovu, postoji nekoliko indikatora koji nas navode da smatramo da pragmatična dvosmislenost izraza normalizacije odnosa u načelu ima za cilj međusobno priznanje strana, tj. Kosova i Srbije.

Prvo, Procedura proširenja EU u članu 49. UEU predviđa uslove podobnosti i proceduru za pristupanje, kako bi zemlja postala punopravna država članica EU. Dakle, primena odredbe „Svaka evropska država…” stvara nekoliko implikacija za Kosovo. U tom cilju, iako Institucije EU igraju značajnu ulogu u pripremanju pristupanja, EU nije strana u predstojećem međunarodnom sporazumu između država članica i države kandidata. Kao rezultat toga, Ugovor o pristupanju treba da ratifikuju isključivo postojeće i nove države članice u skladu sa njihovim odgovarajućim ustavnim propisima. U tom smislu, Kosovo je nezavisna država za 22 od 27 članica EU, ali ne i ostalih pet (Španiju, Rumuniju, Slovačku, Kipar i Grčku), te shodno tome nije nezavisna država ni za EU u celini. Zbog toga, s obzirom na ovu činjenicu, logična i pravna implikacija za zemlje koje se prijave za članstvo u EU je da moraju da ispune kriterijum državnosti ili da EU promeni svoje ugovore u tom pogledu. Prema tome, opcija da će EU izmeniti svoje ugovore kako bi se prilagodila mogućnosti Kosova da podnese zahtev za članstvo u EU nije verovatna.

Drugo, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) između EU i Kosova je ponovo naglasio značaj dijaloga između Kosova i Srbije, navodeći ga kao suštinski element SSP-a koji će dovesti do normalizacije odnosa između njih. Dakle, u članu 13. SSP-a je predviđeno da Sporazum bude:

• pravno obavezujući, koji osigurava da obe zemlje mogu da nastave svojim evropskim putem;
• izbegavajući da jedna od njih može da blokira drugu u ovim naporima;
• sa perspektivom da i jedna i druga strana mogu da ostvare svoja prava i ispune svoje obaveze.

Znači, može se zaključiti da je SSP komplementaran dijalogu u procesu normalizacije između Kosova i Srbije kojim moderira EU i da ima za cilj da dovede do međusobnog priznavanja između strana. Stoga, bez obzira na to što pet država članica EU još uvek nije priznalo Kosovo, sve su se složile sa ovim specifičnim odredbama SSP-a, navodeći da su se sve one složile da Kosovo i Srbija treba da postignu sporazum kojima se ispunjavaju uslovi kako bi se za obe zemlje omogućio put ka EU. Uzimajući u obzir da se svaki put kada je došlo do napretka u dijalogu između Kosova i Srbije to posebno odrazilo na unapređenje evropske agende te zemlje. Stoga, bilo bi logično za očekivanje da bi ovih pet država članica EU propratilo sklapanje glavnog sporazuma o međusobnom priznavanju i priznanjem Kosova sa njihove strane. Dakle, osiguravajući da je Kosovo ispunilo kriterijume podobnosti za prijavljivanje za pristupanje EU.

Treći indikator da će sporazum Kosova i Srbije rezultovati obostranim priznavanjem su tekući pregovori o pristupanju Srbije Uniji. Naime, poglavlje 35 pregovaračkih poglavlja Srbije za pristupanje EU predstavlja još jedan jasan, precizan i konkretan indikator da Srbija mora da finalizuje sporazum o normalizaciji odnosa sa pravno obavezujućim dejstvom, a koji će omogućiti i Kosovu i Srbiji da nastave svoj put ka EU. Uzimajući u obzir činjenicu da su nekoliko zapadnih zemalja i SAD izričito zatražile od Srbije da prizna Kosovo, odnosno da dođe do sporazuma o međusobnom priznavanju, to isto se nije moglo ponoviti od strane zvaničnika iz EU institucija. To je očigledno zbog činjenice da spoljna politika EU u velikoj meri zavisi od glavnog tela za donošenje odluka, odnosno Saveta – koji odražava interese DČ-a, a samim tim i interese pet država koje nisu priznale Kosovo.

Na kraju, EU treba da prizna da je dijalog Srbije i Kosova u ćorsokaku i treba da traži alternative za jačanje pregovaračkog procesa u procesu evropskih integracija. Promena paradigme bi zahtevala da EU za Kosovo i Srbiju odredi jasan put ka članstvu. Sledstveno, konstruktivna dvosmislenost izraza „normalizacija” će uskoro imati datum kraja pošto jedini prihvatljiv sporazum koji obezbeđuje pravno obavezujuće dejstvo i utire put ka EU za svaku zemlju jeste sporazum koji se zasniva na principu uzajamnog priznavanja.

 

Ovaj članak je originalno napisan na engleskom jeziku.

Ovaj članak finansira Ambasada Kraljevine Norveške u Prištini. Izneti stavovi odražavaju stavove autora i ne odražavaju stavove Balkanske grupe i donatora.