Sporazum o implementaciji – OHRIDSKI Aneks
Manje od mesec dana nakon sastanka u Briselu 27. Februara 2023. godine, Premijer Kosova, Albin Kurti i Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, sastali su se 18. marta 2023. godine u Ohridu, u Severnoj Makedoniji, kako bi pregovarali o Planu implementacije Briselskog sporazuma.
Uz posredovanje EU, Aneks je finalizovan i postao je sastavni deo osnovnog Briselskog sporazuma, gde je utvrđeno da:
- Kosovo i Srbija će se u potpunosti obavezati na poštovanje i sprovođenje svih članova Sporazuma i Plana implementacije.
Prema dokumentu, sprovođenje Sporazuma i Aneksa biće uslov za odgovarajuće procese članstva Kosova i Srbije u EU. Definisano je da će za Srbiju proces izmene Poglavlja 35 početi da uključuli obaveze koje proizilaze iz ovog sporazuma. Posebna radna grupa za normali će takođe izvršiti neophodne izmene kako bi odražavala obaveze za Kosovo koje proizilaze iz ovog Sporazuma.
Strane su se također složile da usvoje Deklaraciju o nestalim licima.
Sprovođenjem člana 7, Aneks o implementaciji takođe ponavlja obavezu Kosova da uspostavi nivo samouprave za srpsku zajednicu na Kosovu, kako je opisano u tački 7. sporazuma, u skladu sa prethodnim sporazumima u okviru dijaloga koji je odredio posrednik dijaloga – EU.
Strane se takođe slažu da u roku od 30 dana osnuju Zajednički odbor za praćenje, kojim će predsedavati EU, a koji će nadgledati njegovu punu primenu.
U Aneksu o implementaciji se ponavlja da će, kako bi se sproveo član 9. Osnovnog sporazuma, EU organizovati donatorsku konferenciju u roku od 150 dana, kako bi se kreirao paket investicione i finansijske pomoći za Kosovo i Srbiju.
Aneks ističe činjenica da se Kosovo i Srbija slažu:
– da ne blokiraju sprovođenje bilo kog od članova
– koji će se sprovoditi nezavisno jedna od druge i da
– redosled paragrafa ne utiče na dnevni red njihove primene.
Da bi se ograničilo uključivanje drugih međunarodnih strana u dijalog između Kosova i Srbije, Predstavnik EU pozvao je strane da se dogovore da će se svi razgovori o sprovođenju Sporazuma odvijati isključivo u okviru dijaloga koji posreduje EU.
Uprkos svim naporima na Ohridskom sastanku i spremnosti Kosova da potpiše, sporazume nije potpisala Srbija.
Da bi sačuvao sporazum, šef spoljne politike EU, Joseph Borrell, izjavio je da su se Kosovo i Srbija dogovorili o implementacionom aneksu i da je ovaj sporazum obavezujući za obe strane na njihovom putu ka Evropskoj Uniji.
Kao rezultat toga, EU je u zaključcima Saveta EU utvrdila ovaj sporazum kao konkretne obaveze za Kosovo i Srbiju.
Međutim, nepotpisivanje i nepridržavanje sporazuma smanjilo je široko rasprostranjeno poverenje u njega, uključujući i među mnogim evropskim akterima, i kao takvo predstavlja veliki izazov za njegovu implementaciju. Štaviše, Srpska vlada je, putem zvaničnog pisma, obavestila EU o svom povlačenju da prizna obavezujuću prirodu sporazuma i osporavala je glavne elemente samog dokumenta, uključujući priznavanje suvereniteta, teritorijalnog integriteta i mnogih drugih elemenata.
Uprkos izazovima i sporovima, Briselski sporazum i njegov Implementacioni Aneks ostaju ključna agenda EU i Zapada za Kosovo i Srbiju i proces normalizacije odnosa između njih.